Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вре̄ђено̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 513

по̀вре̄ђено̄ст

повређеност

Лема

повређеност

Извор

том 4, стр. 513, редослед 11

  1. —

    ијек. по̀вријеђено̄ст, ж својство или стање онога који је повређен спуштао се учитељ низ степенице. Шег.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — С осјећајем супериорне повријеђености
Изворни текст (OCR)
по̀вре̄ђено̄ст, -ости, ијек. по̀вријеђено̄ст, ж својство или стање онога који је повређен. — С осјећајем супериорне повријеђености спуштао се учитељ низ степенице. Шег.