Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вршан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 515

по̀вршан

површан

Лема

површан

Извор

том 4, стр. 515, редослед 20

  1. 1.

    који се налази, који има место на површини.

    — Пузавци смо овдје прави на површну само тлу.
    Прер.
    Његово лепо избријано, чисто лице, с лаким површним борама.
    Лаз. Л.
  2. 2.а.

    фиr који се ограничава само на оно што је на површини, што се види на први поглед, на оно што је неважно, споредно, а не улази у суштину ствари.

    — Повијест буна европских у првој половици деветнаестога вијека не може никако оправдати овог површног приговора.
    Нех.
  3. 2.б.

    неозбиљан, плитак, непромишљен.

    — Како сам била површна! Уљуљкивали смо се брзом и лаком победом.
    Поп. Ј.
Изворни текст (OCR)
по̀вршан, -шна, -шно 1. који се налази, који има место на површини. — Пузавци смо овдје прави на површну само тлу. Прер. Његово лепо избријано, чисто лице, с лаким површним борама. Лаз. Л. 2. фиr а. који се ограничава само на оно што је на површини, што се види на први поглед, на оно што је неважно, споредно, а не улази у суштину ствари. — Повијест буна европских у првој половици деветнаестога вијека не може никако оправдати овог површног приговора. Нех. б. неозбиљан, плитак, непромишљен. — Како сам била површна! Уљуљкивали смо се брзом и лаком победом. Поп. Ј.