повр́љати

поврљати QA: medium

Стална адреса

Лема

поврљати

Извор

том 4, стр. 514, редослед 6

—
разбацати, испретурати; исп. врљати2.
исп. — испореди
— Појури натраг према столУ, попне се на њ и поврља све што на њему нађе. Каш. повр́нути, по̀вр̄не̄м сврu. 1. врнути натраг, дати натраг, повратити (1).
— Ал што зима уграби менека, не поврну нико ни до века.
Радич.
Можда ћу га једном срести, пак ћу му је слику моћи поврнути.
В 1885
2. повратити у пређашње стање.
— Ал скочити у Дунаво ладно, ту поврнут своје здравље јадно.
Радич.
3. натраг послати.
— А ни сад нијесам дома одлазио, јер ме ... главари назад поврнуше, а да ви свима ... јавим да се општи устанак спрема.
Јакш. Ђ.
Па се мудро домислише Турци .. па су силну поврнули војску.
Март.
4. изнова што учинити, рећи, поновити.
— Она заборави да се прекрстила пред тим страшним ... часом, па поврну изнова, помену бога ...
Сиј.
5. одговорити, одвратити.
— Људи су без заштите
— поврну Милосрђе.
Крањч. С.
Сви се погледи стекоше на Занета, али он се не наједи, него мирно поврну: »Добро сте рекли ...«
Мат.
6. узврнути, подићи према горе.
— Поврнуте јаке на прокислу шињелу ... маршира тромо неки одред трећепозиваца.
Нуш.
7. (што чим) узвратити.
— Хтио сам му љубав заушницом поврнути.
Кор.

Пододреднице

~ се

1. а. повратити се (1). — Одвјетник се не бјеше још поврнуо. В 1885. Да се сретно и здраво поврнете! Коч. б. окренути се, обрнути се. — Таако! рече Брне, поврнувши се маличак. Мат. 2. а. доћи, вратити се у пређашње, раније стање. — Већ га злочинца снуби да се ... поврне са злорадне ћуди. Март. б. оздравити, опоравити се. — Откупи га ... па га одведе једноме сељаку ... да га негује, не би ли се Шарац поврнуо. Дом. 3. повратити се (4). — Но је вакат да се поврнемо младоме Шаљанину. Миљ

повратити се (1).окренути се, обрнути се.доћи, вратити се у пређашње, раније стање.оздравити, опоравити се.повратити се (4).

Изворни текст (OCR)

повр́љати, по̀вр̄ља̄м сврш. разбацати, испретурати; исп. врљати2. — Појури натраг према столУ, попне се на њ и поврља све што на њему нађе. Каш. повр́нути, по̀вр̄не̄м сврu. 1. врнути натраг, дати натраг, повратити (1). — Ал што зима уграби менека, не поврну нико ни до века. Радич. Можда ћу га једном срести, пак ћу му је слику моћи поврнути. В 1885. 2. повратити у пређашње стање. — Ал скочити у Дунаво ладно, ту поврнут своје здравље јадно. Радич. 3. натраг послати. — А ни сад нијесам дома одлазио, јер ме ... главари назад поврнуше, а да ви свима ... јавим да се општи устанак спрема. Јакш. Ђ. Па се мудро домислише Турци .. па су силну поврнули војску. Март. 4. изнова што учинити, рећи, поновити. — Она заборави да се прекрстила пред тим страшним ... часом, па поврну изнова, помену бога ... Сиј. 5. одговорити, одвратити. — Људи су без заштите — поврну Милосрђе. Крањч. С. Сви се погледи стекоше на Занета, али он се не наједи, него мирно поврну: »Добро сте рекли ...« Мат. 6. узврнути, подићи према горе. — Поврнуте јаке на прокислу шињелу ... маршира тромо неки одред трећепозиваца. Нуш. 7. (што чим) узвратити. — Хтио сам му љубав заушницом поврнути. Кор.