пову́чен
повучен
Лема
повучен
Варијанте
пову̀чен
Извор
том 4, стр. 517, редослед 2
- 1.
трп. прид. од повући.
- 2.а.
који се повукао од света, који се не истиче, који изражава такво душевно расположење.
— Ћа њега је то поразно дјеловало, лишило га је сваке животне радости и учинило још повученијим него што је дотада био.
Андрија је упао У очи својом повученом тишином према брбљавости Михичићевој].
- 2.б.
који је далеко од промета, миран, тих.
— Одлучила се за њ језеро] ... као за једно од најповученијиХ ... купалишта у околици.
Изворни текст (OCR)
пову́чен, -а, -о и пову̀чен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од повући. 2. а. који се повукао од света, који се не истиче, који изражава такво душевно расположење. — Ћа њега је то поразно дјеловало, лишило га је сваке животне радости и учинило још повученијим него што је дотада био. Радул. Андрија је упао У очи својом повученом тишином према брбљавости Михичићевој]. Сим. б. који је далеко од промета, миран, тих. — Одлучила се за њ језеро] ... као за једно од најповученијиХ ... купалишта у околици. Грг.