пову́ћи
повући QA: medium
Лема
повући
Варијанте
по̀вӯћи
Извор
том 4, стр. 516, редослед 18
- 1.
а покренути, помаћи што вучењем према себи или за собом.
— Ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући топ.
б. вучењем удаљити одакле, извући.
— Онда црну лађу повукоше они на су2о.
в. превући, спустити.
— Испред образа оба повукла је Пенелопа бијели пријевјес.
г. навући, натући.
— Говукао је и капу на очи, преко ушију и жестоко шибао коње.
д. нагло извући, тргнути.
— Полиција је повукла сабље и измиче корак по корак.
- 2.
изградити, поставити, утврдити, нацртати што повезујући две тачке: ~ кабел, ~ телефонску линију.
— Капетан Јован ... разапе карту И ... повуче оловком праву линију од Барошевца до Младеновца.
Са стране Видина граница би се могла повући Тимоком.
Повући линију нашеrа ликовнога развитка од почетка па до данас, немогуће је.
- 3.а.
увући у себе, удахнути.
— Неколико пута дубоко повуче ваздуха.
Страственоповуче неколико првих димова.
- 3.б.
сркнути, гуцнути, испити, попити.
— И Алекса повуче два три гутљаја из чутуре.
Имате ли ви врућицу или сте одвише повукли ракије?
- 4.а.
привући, примамити.
— И доскора га повукло нешто онамо, повукло га оно весеље.
Прва млада дјевојка која ће повући на се твој интерес, отворит ће ти очи.
- 4.б.
наговорити кога да дође.
— На моју молбу он је на предавање послао сав свој »главни штаб« ... а повукао је и знатан дио пурrарије.
- 4.в.
деловати, утицати на кога, учинити да ко иде за ким, да га се придржава, да га следи.
— Пример Вука Караџића ... повукао је и ондашње народне људе да скупљају ... народне песме.
Омладина је силно повукла духове.
- 5.
(коме) дати предност, приклонити се, приволети се.
dialectal— Она, као и свака мајка, повуче своме детету.
- 6.а.
позвати упућујући на друго место, преместити.
— Ако .њега повучете у позадину, одосмо И ми.
Господин генералмајор ће и мене повући око Божића у министарство.
- 6.б.
војн. наредити враћање на полазни положај.
— Израел ... повуче своје снаге у потuVности. Б 1957.
- 7.
поднети муке, измучити се, издржати радећи напоран, тежак посао.
— Потребно је знати ... шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања.
- 8.
страдати, бити изударан.
— Изгураше се и изгазише се добро, па и мали Вукадин повуче добро не знајући ни зашто ни крошто.
- 9.
имати за последицу, проузроковати што, бити узрок нечега.
— Свако решење би морало имати једну жртву, и свако би повукло за собом једну мрт.
- 10.
карт. добити, извући.
— Картају се ... и чим који повуче већу карту, он запевуши.
меницу пренети је на другога меничног обвезника; ~ молбу (оптужбу, предлог, реч) одустати, опозвати; ~ наредбу, наређење ставити изван употребе, поништити, укинути; ~ на себе што применити на себе; ~ ногу в. уз нога (изр.). — Обојица су се надала да је Вукадин »повукао ногу« и да је сада на њих ред за унаnређење]. Срем.; ~ новчанице уклонити из оптицаја; очи(очима) по коме или чем мрко погледати; ~ окидач, ороз окинути, одапети; ~ после дице, консекњенце примити одговорност; ~ посмртно звоно коме објавити чију смрт; ~ потпис одрећи се онога под што је стављен потпис или на што је дат пристанак; ~ пре д суд позвати на одговорност пред судом; роге (рогове) попустити, стишати се; у гроб бити узрок нечије смрти; ~ за језик в. уз вући (изр.); ~ закључак закључити; ~ за нос в. уз вући (изр.).
Фразе
повуци-потегни врло тешко, мучно, напорно; ~ душу у се не дати од себе гласа, заћутати, занемети; ~ краћИ, дебљи крај бити оштећен, прикраћен, слабо, рђаво проћи у неком послу, спору;
Пододреднице
1. поћи натраг, повратити се. — Отац отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се ... брзо повуче. Лаз. Л. 2. а. отићи, склонити се, удаљити се. — Кад јој љепота попуштати почела, повукла се на неко вријеме на село. Коз. Ј. Повукли смо се на ледину да већамо. Поп. Ј. б. напустити дотадашњу активност и остати по страни. — Говорио нам је о терору четника, да су се многи наши пријатељи повукли у страху од четничке каме. Дед. В. в. попустити, стишати се, подобрити се. Вук Рј. г. окружити се самоћом, усамити се. — У посљедње вријеме сасвим се била повукла од свијета. Адум. д. војн. одступити, узмакнути. — Друга и Пета крајишка бригада добиле су хитно наређење да се повуку с пута Бања Лука—Градишка. Дед. В. ђ. увући се у себе, предати се размишљању. — Аксиња се повукла у себе, не намећући се миловању. Моск. фиr. Јавне прилике притјерале су књижевност да се повуче у нутрину. Марј. М. 3. прочути се. — Испотиха и криом по селима се повукао глас да је »мајор« још увијек жив. Ћоп. 4. (за ким) ићи, повести се за ким или зо чим. — Кад су се толики нашинци повукли з бирократизмом, тко је тим бирократима дијелио политичко крштење? Кор
Изворни текст (OCR)
пову́ћи и по̀вӯћи, пову́че̄м сврш. 1. а. покренути, помаћи што вучењем према себи или за собом. — Ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући топ. Лаз. Л. б. вучењем удаљити одакле, извући. — Онда црну лађу повукоше они на су2о. М-И. в. превући, спустити. — Испред образа оба повукла је Пенелопа бијели пријевјес. М-И. г. навући, натући. — Говукао је и капу на очи, преко ушију и жестоко шибао коње. Коз. И д. нагло извући, тргнути. — Полиција је повукла сабље и измиче корак по корак. Крл. 2. изградити, поставити, утврдити, нацртати што повезујући две тачке: ~ кабел, ~ телефонску линију. — Капетан Јован ... разапе карту И ... повуче оловком праву линију од Барошевца до Младеновца. Јак. Са стране Видина граница би се могла повући Тимоком. Нов. фиг. Повући линију нашеrа ликовнога развитка од почетка па до данас, немогуће је. КР 1924. 3. а. увући у себе, удахнути. — Неколико пута дубоко повуче ваздуха. Лаз. Л. Страственоповуче неколико првих димова. Хорв. б. сркнути, гуцнути, испити, попити. — И Алекса повуче два три гутљаја из чутуре. Вес. Имате ли ви врућицу или сте одвише повукли ракије? Цес. А. 4. а. привући, примамити. — И доскора га повукло нешто онамо, повукло га оно весеље. Мул. Прва млада дјевојка која ће повући на се твој интерес, отворит ће ти очи. Бег. б. наговорити кога да дође. — На моју молбу он је на предавање послао сав свој »главни штаб« ... а повукао је и знатан дио пурrарије. Кол. в. деловати, утицати на кога, учинити да ко иде за ким, да га се придржава, да га следи. — Пример Вука Караџића ... повукао је и ондашње народне људе да скупљају ... народне песме. Скерл. Омладина је силно повукла духове. Јов. С. 5. (коме) покр. дати предност, приклонити се, приволети се. — Она, као и свака мајка, повуче своме детету. Вес. 6. а. позвати упућујући на друго место, преместити. — Ако .њега повучете у позадину, одосмо И ми. Јак. Господин генералмајор ће и мене повући око Божића у министарство. Фелд. б. војн. наредити враћање на полазни положај. — Израел ... повуче своје снаге у потuVности. Б 1957. 7. поднети муке, измучити се, издржати радећи напоран, тежак посао. — Потребно је знати ... шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања. Петр. М. 8. страдати, бити изударан. — Изгураше се и изгазише се добро, па и мали Вукадин повуче добро не знајући ни зашто ни крошто. Срем. 9. имати за последицу, проузроковати што, бити узрок нечега. — Свако решење би морало имати једну жртву, и свако би повукло за собом једну мрт. Богдан. 10. карт. добити, извући. — Картају се ... и чим који повуче већу карту, он запевуши. Петр. В.