по̀вјерба

повјерба QA: medium

Лема

повјерба

Извор

том 4, стр. 506, редослед 14

1.
(ијек.) повера.
ијек. — ијекавски
— Мене именова извршитељем опоруке и сву имовину остави мени у повјербу да је пораздијелим међу њих насљеднике]. Креш.
Бен. Рј.
2.
повјербина. Кл. Рј. по̀вјербенӣ, »а̄, -о̄ (ијек.) који се односи на повјербу.

Изворни текст (OCR)

по̀вјерба ж (ијек.) 1. повера. — Мене именова извршитељем опоруке и сву имовину остави мени у повјербу да је пораздијелим међу њих насљеднике]. Креш. 2. повјербина. Кл. Рј. по̀вјербенӣ, »а̄, -о̄ (ијек.) који се односи на повјербу. Бен. Рј.