Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ганин

мтом 4, стр. 518

по̀ганин

поганин

Лема

поганин

Извор

том 4, стр. 518, редослед 9

  1. 1.

    (мн. -ани, ген. по̏га̄на̄) = паганин.

    мн. — множинаген. — генитив
    — Одсада је од IV в. кршћанство до крајности агресивно, уништава херетике ... безбожнике и погане. Ар̀х. 1953. К еки је поганин казао: »Учините ме бискупом римским и ја ћу се смјеста покрстити«. Пов.
  2. 2.

    поганац (1).

    — Што, погани, од људи чините ? ... што им такве муке ударате?
    Њег.
    Боље је да ја идем с њим, да се поганин можда не врати и не умори те. К(Ос.
Изворни текст (OCR)
по̀ганин м (мн. -ани, ген. по̏га̄на̄) 1. = паганин. — Одсада је од IV в. кршћанство до крајности агресивно, уништава херетике ... безбожнике и погане. Ар̀х. 1953. К еки је поганин казао: »Учините ме бискупом римским и ја ћу се смјеста покрстити«. Пов. 1. 2. поганац (1). — Што, погани, од људи чините ? ... што им такве муке ударате? Њег. Боље је да ја идем с њим, да се поганин можда не врати и не умори те. К(Ос.