Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ганити

несврштом 4, стр. 518

по̀ганити

поганити

Лема

поганити

Извор

том 4, стр. 518, редослед 10

  1. 1.

    чинити да што буде погано, нечисто, каљати, прљати.

    — Неко гурну у ракију капу с главе:
    — Еј ти, не погани ракије!
    Ћоп.
  2. 2.

    каљати, прљати својим изметом.

    — Голубови су ... поганили степенице.
    Торб.
  3. 3.

    фиг. каљати, скрнавити светињу, обесвећивати што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да имаш образа ... не би поганио српско име.
    Вес.
    Фтварај те свете црквене двери мјесто да их поганиш.
    Пав.

Пододреднице

~ се

испуштати из себе измет, вршити нужду. — Стојао је у неком оџаку где се не може сести и где се у шешир морао поганити. Вас

испуштати из себе измет, вршити нужду.
Изворни текст (OCR)
по̀ганити, -ӣм несврш. 1. чинити да што буде погано, нечисто, каљати, прљати. — Неко гурну у ракију капу с главе: — Еј ти, не погани ракије! Ћоп. 2. каљати, прљати својим изметом. — Голубови су ... поганили степенице. Торб. 3. фиг. каљати, скрнавити светињу, обесвећивати што. — Да имаш образа ... не би поганио српско име. Вес. Фтварај те свете црквене двери мјесто да их поганиш. Пав.