Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀ганица

жтом 4, стр. 519

по̀ганица

поганица

Лема

поганица

Извор

том 4, стр. 519, редослед 1

  1. 1.а.

    погана, зла жена.

    — Ти што погрешке моје сестре прикриваш, а каква си поганица, можда јој и сама показујеш путеве на којима ће лакше грешити.
    Јакш. Ђ.
  2. 1.б.

    вештица.

    — Окади синовљу колијевку сухом кошуљом поганице.
    Љуб.
  3. 2.

    отровна змија.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Ујела ми овцу поганица.
    Вук
    Рј.
  4. 3.а.

    пришт на прсту. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  5. 3.б.

    очна болест, чибуљица на оку; исп. метаљка.

    исп. — испореди
    — Такозвани дечји цвет или поганица ... је болест од које деца гдекада ослепе.
    Батут
  6. 3.в.

    костобоља, реуматизам. Рј. .

Изворни текст (OCR)
по̀ганица ж 1. а. погана, зла жена. — Ти што погрешке моје сестре прикриваш, а каква си поганица, можда јој и сама показујеш путеве на којима ће лакше грешити. Јакш. Ђ. б. вештица. — Окади синовљу колијевку сухом кошуљом поганице. Љуб 2. покр. отровна змија. — Ујела ми овцу поганица. Вук Рј. 3. покр. а. пришт на прсту. Вук Рј. б. очна болест, чибуљица на оку; исп. метаљка. — Такозвани дечји цвет или поганица ... је болест од које деца гдекада ослепе. Батут. в. костобоља, реуматизам. Рј. .