Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏га̄н

жтом 4, стр. 518

по̏га̄н

поган

Лема

поган

Извор

том 4, стр. 518, редослед 4

  1. 1.

    балега, измет(ине).

    — Ноrом одгурну шумар вреће као да је у њима сама поган.
    Куш.
  2. 2.

    нечист, смеће.

    — Није ишчистио пшенично семе од худе поганИ.
    Чипл.
  3. 3.а.

    фиг. зла, покварена, мрска особа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не трпи у граду женске погани.
    Павл.
    Подмукла поган, за паре може свашта учинити.
    Лал.
  4. 4.

    оно што је гадно, одвратно, што изазива гадост.

    — Е неће, вала, та поган више у моја уста!
    Јевт.
    Кажу да они једу мачке и жабе и сваку другу поган.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
по̏га̄н ж 1. балега, измет(ине). — Ноrом одгурну шумар вреће као да је у њима сама поган. Куш. 2. нечист, смеће. — Није ишчистио пшенично семе од худе поганИ. Чипл. 3. фиг. а. зла, покварена, мрска особа. — Не трпи у граду женске погани. Павл. Подмукла поган, за паре може свашта учинити. Лал. 4. оно што је гадно, одвратно, што изазива гадост. — Е неће, вала, та поган више у моја уста! Јевт. Кажу да они једу мачке и жабе и сваку другу поган. Ћоп.