пога́сити
погасити
Лема
погасити
Извор
том 4, стр. 519, редослед 18
- 1.
угасити све редом једно по једно, једно за другим.
— Потом зађу ђаци, те свијеће погасе и покупе.
Рј. Затворише врата од тријема и погасише жишке.
- 2.а.
учинити да нешто престане горети или светлити, утрнути; супр. упалити.
— Вучко је обишао огњиште и погасио или запретао ватру.
Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегошuе.
Крањчец је хтио да ту ватру срџбу погаси ракијом.
- 2.б.
обуставити, прекинути рад чега (нпр. електричног апарата).
— Свирка радија се наизмјенице појачавала и слабила па је равнатељ ... окретом дугмета погаси.
- 3.
фиг. затрти, умртвити.
— Она страшна ноћ... погасила је у ЊОј ... снагу и отпорност.
Пододреднице
фиг. нестати, престати, утишати се. — Киша сасвим престаде, громови се погасише. Макс. Људски се гласови погасише. Бен
Изворни текст (OCR)
пога́сити, по̀га̄сӣм сврш. 1. угасити све редом једно по једно, једно за другим. — Потом зађу ђаци, те свијеће погасе и покупе. Вук Рј. Затворише врата од тријема и погасише жишке. Дан. 2. а. учинити да нешто престане горети или светлити, утрнути; супр. упалити. — Вучко је обишао огњиште и погасио или запретао ватру. Лаз. Л. Другови се још мало прокошкаше речима, потом погасише видело и полегошuе. Ранк. фиг. Крањчец је хтио да ту ватру срџбу погаси ракијом. Крл. б. обуставити, прекинути рад чега (нпр. електричног апарата). — Свирка радија се наизмјенице појачавала и слабила па је равнатељ ... окретом дугмета погаси. Бан. 3. фиг. затрти, умртвити. — Она страшна ноћ... погасила је у ЊОј ... снагу и отпорност. Сек.