по̀гинути
погинути
Лема
погинути
Извор
том 4, стр. 521, редослед 2
- 1.
(аор. по̀гинух и по̀гибох) сврш. умрети неприродном, насилном смрћу, бити убијен, изгубити живот у рату, у неком удесу или несрећним случајем.
— Обојица су јадно погинули у некој мочвари на бијегу.
Цре ће лудо погинути противник но што ће узмакнути.
- 2.
угинути, липсати, крепати.
— Зец ђе се окоти, онђе и погине. Н. посл.
- 3.
пасти у погибију, пропасти.
— Царство ће им погинути и бољима у руке уљести.
Твојом смрћу ... погину нам уздање.
- 4.
пасти у заборав, нестати, ишчезнути.
— Твоје име погинути неће док је сунца.
Под сваким хумком један закопани осјећај, једна погинула радост.
Фразе
хтети ~ од смеха силно, грохотом се смејати; ~ образом изгубити углед, поштовање; ~ за ким, за ЧиМ силно желети кога, што. — Нероткиња је, а погибе за породом.
Изворни текст (OCR)
по̀гинути, -не̄м (аор. по̀гинух и по̀гибох) сврш. 1. умрети неприродном, насилном смрћу, бити убијен, изгубити живот у рату, у неком удесу или несрећним случајем. — Обојица су јадно погинули у некој мочвари на бијегу. Јонке. Цре ће лудо погинути противник но што ће узмакнути. Јак. 2. угинути, липсати, крепати. — Зец ђе се окоти, онђе и погине. Н. посл. Вук. 3. пасти у погибију, пропасти. — Царство ће им погинути и бољима у руке уљести. Њег. Твојом смрћу ... погину нам уздање. Хар. 4. пасти у заборав, нестати, ишчезнути. — Твоје име погинути неће док је сунца. НП Вук. Под сваким хумком један закопани осјећај, једна погинула радост. Бег.