Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

погла̀ва̄р

мтом 4, стр. 521

погла̀ва̄р

поглавар

Стална адреса

Лема

поглавар

Извор

том 4, стр. 521, редослед 5

  1. —

    онај који је на челу какве власти (државне, племенске и сл.) главар, поглавица (1), управитељ.

    сл. — слично
    — Вођ српског устанка од 1815. постао је ... поглавар и неограниченигосподар Србије. Гавр. СнаШла се ту цијела околица: сви опћински поглавари, учитељи ...
    Коз. Ј.
Изворни текст (OCR)
погла̀ва̄р, -а́ра м онај који је на челу какве власти (државне, племенске и сл.) главар, поглавица (1), управитељ. — Вођ српског устанка од 1815. постао је ... поглавар и неограниченигосподар Србије. Гавр. СнаШла се ту цијела околица: сви опћински поглавари, учитељи ... Коз. Ј.