по̀гладити
погладити
Лема
погладити
Извор
том 4, стр. 522, редослед 6
- 1.а.
прећи дланом, прстима и сл. преко чега, гладећи поравнити, учинити што глатким.
— Саже се мајка да га пољуби у бледо чело и поглади му рукама косу.
- 1.б.
помиловати.
— Онај га поглади руком по глави.
- 1.в.
подр. избити, истући, издеветати.
— Некима је чак својим окованим штапом погладио леђа да се свијаху од боли. Ков.
- 1.а.
Лице твоје од ког ми се гади ... рука моја сад ће да поглади. Дим.
- 2.а.
фиг. улепшати.
— Кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади.
- 2.б.
поласкати коме.
— Ваља Млечићима задати нешто страха, ускоке мало погладити.
- 3.
почистити, помести.
— Млада Маре рано подранила те је пером дворе погладила и господу свате дочекала.
Рј.
Пододреднице
повр. — Ако си гладан, поглади се по трбуху. Н. посл. Вук
Изворни текст (OCR)
по̀гладити, -ӣм сврш. 1. а. прећи дланом, прстима и сл. преко чега, гладећи поравнити, учинити што глатким. — Саже се мајка да га пољуби у бледо чело и поглади му рукама косу. Дом. б. помиловати. — Онај га поглади руком по глави. Нен. Љ. в. подр. избити, истући, издеветати. — Некима је чак својим окованим штапом погладио леђа да се свијаху од боли. Ков. А. Лице твоје од ког ми се гади ... рука моја сад ће да поглади. Дим. 2. фиг. а. улепшати. — Кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади. Њег. б. поласкати коме. — Ваља Млечићима задати нешто страха, ускоке мало погладити. Шен. 3. почистити, помести. — Млада Маре рано подранила те је пером дворе погладила и господу свате дочекала. Вук Рј.