по̏гле̄д
поглед
Лема
поглед
Извор
том 4, стр. 522, редослед 11
- 1.а.
(лок. по̏гле̄ду и погле́ду) 1 управљеност очију на кога или што, правац гледања: летимичан ~.
— Он је ћутио неугодне сусједове очи на своме потиљку и презир њихова погледа.
- 1.б.
израз очију као последица душевног стања: испитивачки ~, продирни ~, заљубљени ~.
— Она их прати погледом пуним очајања.
- 1.в.
фиг. орган којим се гледа, око, очи.
— Он је с Вучком говорио највише погледима
— речи су у њега уопште биле скупе.
Без осјећаја, напола отворених уста Vпрта погледа у врата, наличио је на кип.
- 2.
моћ виђења, вид.
— Очи су мртвацу прахом засуте па не прате овога тко им је угаснуо поглед.
Капетану се на један мах замути поглед. Њему изиђоше пред очи његова дјечица.
- 3.а.
место одакле се што може видети, домак ока.
— Здраво дођу у поље зелено, а на поглед мајчина двора.
- 3.б.
оно што се открива оку, призор, слика природе што се види с неког места.
— Брдашце ... владало је читавим околишем и с њега је пуцао поглед далеко преко потока и поља.
Остадосмо да се дивимо величанственоме погледу што се одавде човековом оку даје куд се год поrледа.
- 4.
начин гледања на што, мишљење, суд о чему, схватање, назор, уверење: идеалистички ~, материјалистички
, напредни ~, религиозни ~. у будућност перспектива. — Изгубе ... вољу за рад, полетност духа, јасан поглед у будућности. Коз. Ј.; пресећи кога оштрим погле дом показати своје незадовољство према коме; скренути коме на што заинтересовати кога за што; У неком, У сваком пог ле ду на неки, на сваки начин, свакако. — Обраћат ћемо се на све установе да нам иду у сваком погледу на руку. Крањч. Стј.; у
Фразе
бацити (површан) ~ на нешто (површно) што погледати; бити (оку) на погле ду бити видљив. — На погледу је Тенед, гласовито острво. М-И.; човек широких погледа образован и широкогрудан човек; гутати нешто погледом показивати силно занимање или жељу за чим; мењ ати с киме пог ле д е очијукати с ким; мерити, вагати кога погле дом оцењивати одока чију моралну или материјалну вредност; на први ~ чим се угледа, одмах, сместа. — Ми већ давно не сумњамо да си ти заправо опаснији него што то на први поглед изгледа. Козарч. На први поглед све је било пусто. Ћос. Б. ; ~ на свет, на живот животно, филозофско уверење; оборити ~ земљи фиг. постидети се;
Изворни текст (OCR)
по̏гле̄д м (лок. по̏гле̄ду и погле́ду) 1. а. управљеност очију на кога или што, правац гледања: летимичан ~. — Он је ћутио неугодне сусједове очи на своме потиљку и презир њихова погледа. Гор. б. израз очију као последица душевног стања: испитивачки ~, продирни ~, заљубљени ~. — Она их прати погледом пуним очајања. Ољ. в. фиг. орган којим се гледа, око, очи. — Он је с Вучком говорио највише погледима — речи су у њега уопште биле скупе. Лаз. Л. Без осјећаја, напола отворених уста Vпрта погледа у врата, наличио је на кип. Куш. 2. моћ виђења, вид. — Очи су мртвацу прахом засуте па не прате овога тко им је угаснуо поглед. Тур. Капетану се на један мах замути поглед. Њему изиђоше пред очи његова дјечица. Нуш. 3. а. место одакле се што може видети, домак ока. — Здраво дођу у поље зелено, а на поглед мајчина двора. НПХ. б. оно што се открива оку, призор, слика природе што се види с неког места. — Брдашце ... владало је читавим околишем и с њега је пуцао поглед далеко преко потока и поља. Крл. Остадосмо да се дивимо величанственоме погледу што се одавде човековом оку даје куд се год поrледа. Ком. 4. начин гледања на што, мишљење, суд о чему, схватање, назор, уверење: идеалистички ~, материјалистички