Одредница

по̀гнати

сврштом 4, стр. 523

по̀гнати

погнати, поженем

Лема

погнати

Варијанте

поженем, по̀жене̄м

Извор

том 4, стр. 523, редослед 20

  1. 1.

    отерати, потиснути.

    — Напану Млечићи с једне, а Срби и Хрвати с друге стране и пожену Турке до Бушата.
    Љуб.
  2. 2.

    натерати на трчање.

    — Погнао их коње скокце у свој
    Стан.
    Коз. И.
  3. 3.

    појурити јашући.

    — Па ободе својега лабуда, за сватов'ма погна У траrове. НП Вук. »Софијо, Јулијо!« грозним гласом викну Иван и погна за њима у црну ноћ.
    Ков. А.
  4. 4.

    одвести гонећи пред собом.

    — Знале су жене и на сајам отићи, огнати онамо И КакаВ пар) волова. КО Добитници плијено погнали, ако њима И не требало.
    Март.
  5. 5.

    потрчати за ким ловећи га.

    — Хоће ли она сама лисица измакнути погибељи кад је ... окруже ловци или погнају пси.
  6. 6.

    кренути с места, покренути се.

    с — средњи род
    — »Каноник« пожене даље па се доскора опет окрене.
    Ков. А.

Пододреднице

~ се

1. повр. а. (за ким, чим) нагло се покренути телом напред. — Полетеше руке саме за дочек, и погна се сва за рукама и ничице паде. Вукић. б. потрчати, потећи, појурити. — Залајаше пси и погнаше се преко бријега. Ков. А. 2. уз. повр. почети се гонити, борити. — Погнале се небом облачине ... па муње раздиру небо и облаке. Радич. Шчепаше се у кости јуначке, погнаше се по зеленој трави. НП Вук. погни́вати, по̀гнӣва̄м необ. несврш. и уч. према погнати. — Шкрипе кола под теретом, а кочијаш погнива коње са »Ди!« и »Де!«. Коз. Ј

повр. (за ким, чим) нагло се покренути телом напред.потрчати, потећи, појурити.уз. повр. почети се гонити, борити.
Изворни текст (OCR)
по̀гнати, -а̄м и по̀жене̄м сврш. 1. отерати, потиснути. — Напану Млечићи с једне, а Срби и Хрвати с друге стране и пожену Турке до Бушата. Љуб. 2. натерати на трчање. — Погнао их коње скокце у свој стан. Коз. И. 3. појурити јашући. — Па ободе својега лабуда, за сватов'ма погна У траrове. НП Вук. »Софијо, Јулијо!« грозним гласом викну Иван и погна за њима у црну ноћ. Ков. А. 4. одвести гонећи пред собом. — Знале су жене и на сајам отићи, огнати онамо И КакаВ пар) волова. КО Добитници плијено погнали, ако њима И не требало. Март. 5. потрчати за ким ловећи га. — Хоће ли она сама лисица  измакнути погибељи кад је ... окруже ловци или погнају пси. 6. кренути с места, покренути се. — »Каноник« пожене даље па се доскора опет окрене. Ков. А.