по̏гово̄р
поговор
Лема
поговор
Извор
том 4, стр. 524, редослед 14
- 1.
завршно објашњење, саопштење писца или издавача на крају књиге завршна глава књижевног дела, епилог; супр. предговор.
— Писац је књизи додао кратак поговор. ХР 192?8. Издавачка предузећа не воде увек довољно рачуна о важности предговора и поговора. Б 1957.
- 2.
мањи приговор, замерка.
— Обратно од оца ... који не трпи поговора ... изгледала је увијек тиха.
- 3.
говоркање, причање, гласине.
— Мајстор Надалин ... првак и кум свакој чудноватој згодици, сваком дволичном поговору ... стрпљиво ради.
Фразе
без поговора (бити, ићи, слушати и сл.) без спора, без сумње, свакако, безусловно. — Јакшић је, без поговора, међу свим песницима што су се у нас јавили после Бранка, највећи. Нед.; у млађеrа поговора нема посл. млађи мора слушати.
Изворни текст (OCR)
по̏гово̄р, -ора м 1. завршно објашњење, саопштење писца или издавача на крају књиге; завршна глава књижевног дела, епилог; супр. предговор. — Писац је књизи додао кратак поговор. ХР 192?8. Издавачка предузећа не воде увек довољно рачуна о важности предговора и поговора. Б 1957. 2. мањи приговор, замерка. — Обратно од оца ... који не трпи поговора ... изгледала је увијек тиха. Козарч. 3. говоркање, причање, гласине. — Мајстор Надалин ... првак и кум свакој чудноватој згодици, сваком дволичном поговору ... стрпљиво ради. Драж.