Одредница

пого̀дити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 525

пого̀дити

погодити

Стална адреса

Лема

погодити

Извор

том 4, стр. 525, редослед 5

  1. 1.а.

    (трп. прид. по̀гођен) сврш. одредити, схватити нешто, домислити се чему према каквим знаковима, обележити; открити нешто досетивши се; одгонетнути.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — По риђој бради ... Петар погоди да је то он Аирон].
    Моск.
    Душан је одмах схватио да је она погодила његове мисли.
    Бег.
    Желио би да извјесне ствари не мора да изговори, него да иХ фратар погоди или наслути.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    дати прави одговор на срећу, насумце.

    — Ја Јели] ... с леђа запушио очи рукама, па ... није могла да погоди ко је.
    Ад.
  3. 1.в.

    унапред одредити, предвидети.

    — Стољетни календар није погодио вријеме.
    Пав.
  4. 2.

    тачно одредити, приказати кога, што (интуицијом, инстинктом, или као резултат нарочитих испитивања, студија).

    — Игњатовић је погодио менталитет ситног трговца тривијално ограниченог духа. Глиг. Ријетко је гдје још код нас тако једноставно и карактеристично погођен наш пејсаж.
    Баб.
  5. 3.

    (на што, у што) упасти неочекивано у што, наићи неочекивано на што: ~ у јаму.

    colloquial
    разг. — разговорни језик
    — Није дошла у прави час јер је погодила баш на љуту свађУ.
    Бен.
  6. 4.

    наћи, пронаћи (као резултат тражења, сналажења).

    — Равница је, не можемо да погодимо пут.
    Нен. Љ.
    Дођите к мени кроз врата у Тушканцу. Хоћете ли погодити?
    Киш
  7. 5.а.

    ударити у циљ, мету при стрељању, гађању, бацању чега и сл.

    сл. — слично
    — Ако ли га копљем не погодиш, удри њега сабљом аламанком.
    НП Вук
    Паде смртно погођен метком у шију.
    Донч.
  8. 5.б.

    фиr. снаћи, задесити; оштетити, окрњити.

    — Знам ... за несрећу која је погодила вашу породицу.
    Грол
    Ова ... тврдња ... озбиљно је погодила мој лични углед.
    Фелд.
  9. 6.

    учинити погодбу, углавити, утврдити цену.

    — Приспију на пазар и погоде месо у три перпере.
    Љуб.
    Цењкао се дуго, те најзад погоди шарана за девет гроша.
    Дом.
  10. 7.

    узети кога за плату да (из)врши какав посао, најмити.

    — Петар ... погоди мајсторе да Радину кућу оправе.
    Вес.
    Мајка је отишла с оргуљашевима јер Хоће да погоде слуге.
    Бен.

Фразе

~ кога у слабу страну напасти кога тамо где је најслабији; ~ коме (правУ, у праву) жицу учинити некоме оно што скривено нарочито жели; ~ у живац, у жилицУ, у срце изазвати снажан утисак, дирнути у најосетљивије место; ~ затвор доћи у затвор, бити осуђен на затвор; ~ згодитак добити згодитак (на лутрији). — Скромни загребачки трговац ... погоди први згодитак велике лутрије.
Шен.

Пододреднице

~ се

1. сложити се, споразумети се у чему после каквих преговора, договорити се о цени. — Дође Марко ... погоди се и ступи одмах у службу. Игњ. Кад се погодиш, напии ми два редића. Л-К. 2. ступити на посао, у службу за плату, најмити се. — Остане у вароши да се погоди код кога ... а после се погоди код неког трговчића У радњу. Срем. 3. (безл.) испунити се, остварити се (о сну). — Хајде и ову беспослицу, сан, да вам кажем, али се мени готово погодило. Нен. М

сложити се, споразумети се у чему после каквих преговора, договорити се о цени.ступити на посао, у службу за плату, најмити се.(безл.) испунити се, остварити се (о сну).
Изворни текст (OCR)
пого̀дити, по̀годӣм (трп. прид. по̀гођен) сврш. 1. а. одредити, схватити нешто, домислити се чему према каквим знаковима, обележити; открити нешто досетивши се; одгонетнути. — По риђој бради ... Петар погоди да је то он Аирон]. Моск. Душан је одмах схватио да је она погодила његове мисли. Бег. Желио би да извјесне ствари не мора да изговори, него да иХ фратар погоди или наслути. Андр. И. б. дати прави одговор на срећу, насумце. — Ја Јели] ... с леђа запушио очи рукама, па ... није могла да погоди ко је. Ад. в. унапред одредити, предвидети. — Стољетни календар није погодио вријеме. Пав. 2. тачно одредити, приказати кога, што (интуицијом, инстинктом, или као резултат нарочитих испитивања, студија). — Игњатовић је погодио менталитет ситног трговца тривијално ограниченог духа. Глиг. Ријетко је гдје још код нас тако једноставно и карактеристично погођен наш пејсаж. Баб. 3. (на што, у што) разг. упасти неочекивано у што, наићи неочекивано на што: ~ у јаму. — Није дошла у прави час јер је погодила баш на љуту свађУ. Бен. 4. наћи, пронаћи (као резултат тражења, сналажења). — Равница је, не можемо да погодимо пут. Нен. Љ. Дођите к мени кроз врата у Тушканцу. Хоћете ли погодити? Киш. 5. а. ударити у циљ, мету при стрељању, гађању, бацању чега и сл. — Ако ли га копљем не погодиш, удри њега сабљом аламанком. НП Вук. Паде смртно погођен метком у шију. Донч. б. фиr. снаћи, задесити; оштетити, окрњити. — Знам ... за несрећу која је погодила вашу породицу. Грол. Ова ... тврдња ... озбиљно је погодила мој лични углед. Фелд. 6. учинити погодбу, углавити, утврдити цену. — Приспију на пазар и погоде месо у три перпере. Љуб. Цењкао се дуго, те најзад погоди шарана за девет гроша. Дом. 7. узети кога за плату да (из)врши какав посао, најмити. — Петар ... погоди мајсторе да Радину кућу оправе. Вес. Мајка је отишла с оргуљашевима јер Хоће да погоде слуге. Бен.