пого̀рети
погорети
Лема
погорети
Извор
том 4, стр. 527, редослед 5
- 1.
ијек. пого̀рјети, сврш 1. изгорети, сагорети што ложећи.
— Један младић ми је синоћ погорео сва дрва.
Имање разграђено јер су ограде поrореле војске и народ.
- 2.
изгубити кућу, имање у пожару, постати погорелац.
— Нека им људима речем да је поп погорио.
Погорјели су они неколико пута до темеља.
- 3.
добити сунчане опеклине.
— Образи су му од сунца погорјели.
- 4.
уништити огњем, попалити.
— Пред затворене очи долазили су му] ... погорјели ... предјели.
- 5.
горети, бити упаљен, ужежен неко време.
— Покупи све оне свијеће ... усади у жито, те онда мало погоре па их угаси. Н. прип.
Фразе
~ од стида много се стидети; исп. пропасти у земљу од стида. — Зазор вам је и срамота кукати], а ја да погорим од стида.
Изворни текст (OCR)
пого̀рети, -рӣм, ијек. пого̀рјети, сврш. 1. изгорети, сагорети што ложећи. — Један младић ми је синоћ погорео сва дрва. Јов. Ј. Имање разграђено јер су ограде поrореле војске и народ. Ћос. Б. 2. изгубити кућу, имање у пожару, постати погорелац. — Нека им људима речем да је поп погорио. Тур. Погорјели су они неколико пута до темеља. Крл. 3. добити сунчане опеклине. — Образи су му од сунца погорјели. Берт. 4. уништити огњем, попалити. — Пред затворене очи долазили су му] ... погорјели ... предјели. Лал. 5. горети, бити упаљен, ужежен неко време. — Покупи све оне свијеће ... усади у жито, те онда мало погоре па их угаси. Н. прип. Вук.