Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏грда

жтом 4, стр. 528

по̏грда

погрда

Стална адреса

Лема

погрда

Извор

том 4, стр. 528, редослед 15

  1. 1.

    погрдна реч, грдња, псовка

    — Од чобана и од чобаница наслушала се свакојаких погрда.
    Шимун.
    Она ми је говорила само погрде, а ја сам јој за мерицу враћао товар.
    Богдан.
  2. 2.

    срамота; увреда.

    — Е могах ли без ове погрде? Дивно ли ми враг полока свијест!
    Њег.
    Њих се двије часте погрдама.
    Ивак.
  3. 3.

    фиг. човек који заслужује презир, морална, а и физичка грдоба.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сви сте губе и погрде каквих нема у цијелом кршћанству.
    Мат.
    — Кра, кра, кра!
    — лајала је погрда за мном већ из даљине.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
по̏грда ж 1. погрдна реч, грдња, псовка. — Од чобана и од чобаница наслушала се свакојаких погрда. Шимун. Она ми је говорила само погрде, а ја сам јој за мерицу враћао товар. Богдан. 2. срамота; увреда. — Е могах ли без ове погрде? Дивно ли ми враг полока свијест! Њег. Њих се двије часте погрдама. Ивак. 3. фиг. човек који заслужује презир, морална, а и физичка грдоба. — Сви сте губе и погрде каквих нема у цијелом кршћанству. Мат. — Кра, кра, кра! — лајала је погрда за мном већ из даљине. Кос.