Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀грешка

жтом 4, стр. 530

по̀грешка

погрешка

Лема

погрешка

Извор

том 4, стр. 530, редослед 5

  1. 1.

    (дат. -ши; ген. мн. -ша̄ка̄) неправилност (у поступцима, у писању и др.), омашка, промашај, пропуст.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множинадр. — друго
    — Исправио му је погрешке које се тичу правилности и чистоће језика у преводу.
    Нед.
    Увиде погрешку свога начина живота.
    Грг.
  2. 2.

    мана, недостатак.

    — Љуби ме с мојим погрешкама, љуби ме невриједника.
    Леск. Ј.
Изворни текст (OCR)
по̀грешка ж (дат. -ши; ген. мн. -ша̄ка̄) 1. неправилност (у поступцима, у писању и др.), омашка, промашај, пропуст. — Исправио му је погрешке које се тичу правилности и чистоће језика у преводу. Нед. Увиде погрешку свога начина живота. Грг. 2. мана, недостатак. — Љуби ме с мојим погрешкама, љуби ме невриједника. Леск. Ј.