погу̀бити
погубити
Лема
погубити
Извор
том 4, стр. 531, редослед 6
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
по̏губӣ; трп. прид. по̀губљен) сврш.
- 1.
лишити живота, убити, смакнути, усмртити.
— Турски је цар Мехмед на вјери погубио босанскога краља.
У једном боју погубио је једног турског војника.
- 2.а.
изгубити једно за другим, постепено.
— Има родитеља који су погубили децу далеко од села.
Толики наши људи доље у вароши главе погубише.
- 2.б.
изгубити много, све, остати без чега.
— Љепше је памет стећи, а благо погубити.
Јунаке је ... многе одвео, простране лађе погубио.
- 3.
изгубити способност расуђивања, схватања, јако се смести, збунити.
— Као да су главе погубили у кући Ивановој ... Нека слутња о некој великој несрећи обујми све.
Погубио сам конац својих мисли.
- 4.
упропастити.
— Злочести друзи ме моји погубише.
Пододреднице
1. изгубити се, нестати. 2. омршавити. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
погу̀бити, по̀губӣм (аор. 2. и 3. л. по̏губӣ; трп. прид. по̀губљен) сврш. 1. лишити живота, убити, смакнути, усмртити. — Турски је цар Мехмед на вјери погубио босанскога краља. Том. У једном боју погубио је једног турског војника. Вес. 2. а. изгубити једно за другим, постепено. — Има родитеља који су погубили децу далеко од села. Нуш. Толики наши људи доље у вароши главе погубише. Ћоп. б. изгубити много, све, остати без чега. — Љепше је памет стећи, а благо погубити. Јурк. Јунаке је ... многе одвео, простране лађе погубио. М-И. 3. изгубити способност расуђивања, схватања, јако се смести, збунити. — Као да су главе погубили у кући Ивановој ... Нека слутња о некој великој несрећи обујми све. Вес. Погубио сам конац својих мисли. Радул. 4. упропастити. — Злочести друзи ме моји погубише. М-И.