погу́рати

погурати

Стална адреса

Лема

погурати

Извор

том 4, стр. 531, редослед 24

1.
мало гурнути (обично страга, са стране).
2.
фиг. потакнути, подстаћи на убрзавање какве радње, пожурити, поспешити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Отишли су у друга предузећа да ... »погурају« уговорене испоруке потребног материјала. Б 1957.

Пододреднице

~ се

1. гурајући друге пробити се, гурнути неколико пута другога настојећи отворити себи пролаз. — Пође први ... за њим се сви погураше идући му за леђима као за заклоном. Богд. 2. уз. повр. гурнути један другога у свађи, мало се побити, потући. — Споречкају се двојица ... погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко. Срем. Е, чекај мало, погураћемо се, па ко надјача. Ћоп

гурајући друге пробити се, гурнути неколико пута другога настојећи отворити себи пролаз.уз. повр. гурнути један другога у свађи, мало се побити, потући.

Изворни текст (OCR)

погу́рати, по̀гӯра̄м сврш. 1. мало гурнути (обично страга, са стране). 2. фиг. потакнути, подстаћи на убрзавање какве радње, пожурити, поспешити. — Отишли су у друга предузећа да ... »погурају« уговорене испоруке потребног материјала. Б 1957.