по̀гуркати

погуркати

погуркати

том 4, стр. 532, редослед 2

~ се

у3. повр. дем. према погурати се (2). — Мало се погуркају и порјечкају се ради мјеста, па одмах опет и забораве. Андр. И

у3. повр. дем. према погурати се (2).

Изворни текст (OCR)

по̀гуркати, -а̄м сврш. дем. према погурати.