погурки́вати
погуркивати
Лема
погуркивати
Извор
том 4, стр. 532, редослед 3
- —
и уч према погуркати.
— Срце му је лупало
бурно, чисто га је само напред погуркивало. Вес.
Пододреднице
уз. повр. више пута гурнути један другога (ради упозорења, обраћања пажње на што). — Сељаци се згледају, неки му као и вјерују, а неки се погуркају и искашљују. 1лшш
Изворни текст (OCR)
погурки́вати, -у̀ркује̄м несврш. и уч. према погуркати. — фиг. Срце му је лупало бурно, чисто га је само напред погуркивало. Вес.