Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀гурнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 532

по̀гурнути

погурнути

Лема

погурнути

Извор

том 4, стр. 532, редослед 4

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    по̏гурнӯ) сврш.

  3. 1.

    погурати.

    — Они пасуси могу да Вас повуку, погурну својим ... ритмом.
    Богдан.
  4. 2.

    мало гурнути кога (ради упозорења, обраћања пажње на што).

    — Погурну ме да једаред погледам боље око себе.
    Сек.
    Халимача погурну Хаџију да не престаје о змијама, него да прича, али је он сада глупо шутио.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
по̀гурнути, -не̄м (аор. 2. и 3. л. по̏гурнӯ) сврш. 1. погурати. — фиг. Они пасуси  могу да Вас повуку, погурну својим ... ритмом. Богдан. 2. мало гурнути кога (ради упозорења, обраћања пажње на што). — Погурну ме да једаред погледам боље око себе. Сек. Халимача погурну Хаџију да не престаје о змијама, него да прича, али је он сада глупо шутио. Сиј.