Одредница

по̀дбити

сврштом 4, стр. 537

по̀дбити

подбити

Стална адреса

Лема

подбити

Извор

том 4, стр. 537, редослед 28

  1. 1.

    прибити, приковати, прикуцати одоздо.

    — Носи праве градске ципеле ... подбијене чавлима.
    Пав.
  2. 2.

    забити, утерати силом испод чега.

    — Некоме су подбили игле под нокте.
    Крл.
  3. 3.

    нагњечити, нажуљити, повредити одоздо ногу при ходању, добити набој на табану.

    — Толико су га бољели подбијени табани
    — али се никоме није жалио.
    Чол.
    Нисам узалуд подбила табане.
    Куш.
  4. 4.

    ставити ослонац, подупирач чему да буде чврсто, да се боље држи: ~ зид. Деан. Рј.

  5. 5.

    подложити, подврћи.

    — Млеци су хтјели да подбију наше земље у Фриулима.
    Нех.
  6. 6.

    обузети, облити.

    — Умукне старац, подбио га зној.
    В 1885
    Још ни брци подбили га нису.
    Хар.
  7. 7.

    одоздо одбити, откинути, стрести. Вук Рј.

  8. 8.

    спопасти, шчепати.

    — Жута хрта за уши подбила те се с њиме коље низ планину.
    НП Вук
  9. 9.

    сабити се, згурити се, силом се подвући.

    — Они се боје ове кише ... зато су се подбили под ... сено.
    Рј. А.

Фразе

~ кров учинити да кров буде раван. Вук Рј.; ~ просо покр. просејати просо.
Рј. А.

Пододреднице

~ се

повр. према подбити (3). —У рђавој обући лако се човјек и подбије. Батут

повр. према подбити (3). —У рђавој обући лако се човјек и подбије. Батут
Изворни текст (OCR)
по̀дбити, по̏дбије̄м сврш. 1. прибити, приковати, прикуцати одоздо. — Носи праве градске ципеле ... подбијене чавлима. Пав. 2. забити, утерати силом испод чега. — Некоме су подбили игле под нокте. Крл. 3. нагњечити, нажуљити, повредити одоздо ногу при ходању, добити набој на табану. — Толико су га бољели подбијени табани — али се никоме није жалио. Чол. Нисам узалуд подбила табане. Куш. 4. ставити ослонац, подупирач чему да буде чврсто, да се боље држи: ~ зид. Деан. Рј. 5. подложити, подврћи. — Млеци су хтјели да подбију наше земље у Фриулима. Нех. 6. обузети, облити. — Умукне старац, подбио га зној. В 1885. Још ни брци подбили га нису. Хар. 7. одоздо одбити, откинути, стрести. Вук Рј. 8. спопасти, шчепати. — Жута хрта за уши подбила те се с њиме коље низ планину. НП Вук. 9. сабити се, згурити се, силом се подвући. — Они се боје ове кише ... зато су се подбили под ... сено. Рј. А.