подви́кнути
подвикнути
Лема
подвикнути
Извор
том 4, стр. 541, редослед 18
- 1.
јако викнути.
— Дечко подвикне за њим кером], пратећи га очима.
Чим прође крај кафане који од њихових, а они му подвикну: Уа!
- 2.а.
викнути на кога јаким, повишеним гласом изражавајући гнев, незадовољство и сл.
— Куда водиш ту краветину?
— подвикну Франина јаросно.
Та ућути!
— подвикну сурово на њега друг.
- 2.б.
оштро приговорити коме, прекорити кога оштрим, повишеним гласом; изгрдити.
— Треба чешће подвикнути тој несретној дјевојци, јер кад су мушкарци крај ње, зло и наопако!
Наредник подвикну пијаним женама и оне се мало растрезнише.
- 3.
(кога) оштро, повишеним гласом заповедити.
— Новица подвикну неколико момака из своје дружине да донесу пртљаг са коња.
Изворни текст (OCR)
подви́кнути, по̀двӣкне̄м сврш. 1. јако викнути. — Дечко подвикне за њим кером], пратећи га очима. Ранк. Чим прође крај кафане који од њихових, а они му подвикну: Уа! Нуш. 2. а. викнути на кога јаким, повишеним гласом изражавајући гнев, незадовољство и сл. — Куда водиш ту краветину? — подвикну Франина јаросно. Гор. Та ућути! — подвикну сурово на њега друг. Глиш. б. оштро приговорити коме, прекорити кога оштрим, повишеним гласом; изгрдити. — Треба чешће подвикнути тој несретној дјевојци, јер кад су мушкарци крај ње, зло и наопако! Франг. Наредник подвикну пијаним женама и оне се мало растрезнише. Чипл. 3. (кога) оштро, повишеним гласом заповедити. — Новица подвикну неколико момака из своје дружине да донесу пртљаг са коња. Вујач.