по̀двити
подвити QA: medium
Лема
подвити
Извор
том 4, стр. 542, редослед 4
- 1.а.
савити крај или крајеве чега.
— Својим подвијеним гранама кварила је симетрички распоређај супротних стабала. Цар
- 1.б.
привући к себи одоздо, савити испод себе (ногу, ноге, пете).
— Уста Баук, гусле скиде, а пак смјеран, подвитијех ногу, на пријашње сједе мјесто.
Сједи, подвио ногу пода се... пуши и
— поваздан шути.
Спустио се одмах близу излаза, подвио пете и сео.
- 1.в.
скупити, савити под што, између ногу (косу, реп).
— По околним селима носили су перчине, неки низ леђа, а неки подвијене под капу иза врата. 1лшш. жут и куштрав пас, подвита репа, створи се однекуд цвилећи тужно.
- 1.г.
заврнути навише, засукати, посувратити.
— Матија се завалио у столици ... у кошуљи са подвијеним рукавима. Петр.
- 1.д.
мало сагнути, погнути.
— 1одви главу као јуне и рукну напријед.
- 2.
положити руке једну преко друге, скрстити: ~ руке на прсима. Деан. Рј.
- 3.
фиг. подложити, потчинити.
folk— Па нам примаче по двије, да му бог душмане подвије!
Фразе
~ реп нар. а) бити скромнији, мање предузетан, самоуверен у својим поступцима; б) покуњити се; ~ шипке нар. брзо, журно ићи, јурити. — Јадна ти мајка, да си ме видио како кидам низ ШllћепаН-поље! Па како сам подвио шипке преко Сињајевине.
Изворни текст (OCR)
по̀двити, по̏двије̄м сврш. 1. а. савити крај или крајеве чега. — Својим подвијеним гранама кварила је симетрички распоређај супротних стабала. Цар Е. б. привући к себи одоздо, савити испод себе (ногу, ноге, пете). — Уста Баук, гусле скиде, а пак смјеран, подвитијех ногу, на пријашње сједе мјесто. Маж. И. Сједи, подвио ногу пода се... пуши и — поваздан шути. Андр. И. Спустио се одмах близу излаза, подвио пете и сео. Ђур. в. скупити, савити под што, између ногу (косу, реп). — По околним селима носили су перчине, неки низ леђа, а неки подвијене под капу иза врата. 1лшш. жут и куштрав пас, подвита репа, створи се однекуд цвилећи тужно. Шимун. г. заврнути навише, засукати, посувратити. — Матија се завалио у столици ... у кошуљи са подвијеним рукавима. Петр. В. д. мало сагнути, погнути. — 1одви главу као јуне и рукну напријед. Креш. 2. положити руке једну преко друге, скрстити: ~ руке на прсима. Деан. Рј. 3. нар. фиг. подложити, потчинити. — Па нам примаче по двије, да му бог душмане подвије! Вук.