по̀дигнути

— Његов син ... дохвати барјак, подигне га горе и стаде више свог мртвог оца.

— Колико пута из те црне јаме подигох руке пуне гњева.

Сви тад у исти мах на коње подигну биче.

— Он је праведнички подигао очи к небу.

папир, хартију.

Помози ми да подигнем криж који ме оборио. Војн.

Нећу више никога до доктор-Мирка. Ја знам да ће он мене подићи. Сек. б. довести кога до зрелости, до самосталности, одгојити, одгајитш; учинити да биљка порасте, израсте — Био је везан ... за ту полуслепу мајку која га је подигла, сељачки, крваво. Ћос. Б. Семе изникнуло ... стабло подигнуло. Радич.

Иван опет друтво подигнуо. НПХ. Подигао батаљоне на јуриш. Дед. В. б. покренути на какву активност, одушевити за што. — Црни Ђорђе је подигао и позвао све вас... да на Турцима освету чинимо. Нен. М.

Кућица ... је подигнута негдје прошлоrа вијека. Шен. Владика је енергично одбио ... понуду Француза да подигну пут од Котора до Никшића. Гавр. На земљишту које им је дјед поклонио подигну браћа нов град. Пов. 1. б. фиг. изградити у мислима, засновати. — Филозофи су подигли свој систем живота на тим параграфима. Кнеж. Б 8. а. учинити вишим: ~ насип. б. фиг. дати коме виши степен, учинити важнијим, вреднијим, значајнијим. — Његови потомци ... високо подигоше своје име. Кум. У оно доба подигнута је Велика школа на степен универзитета. Мил. 9. а. повећати, повисити. — Сеоски трговац подигао цијене намирницама. Гор. Стекао је лијеп иметак, уз то је подигао и благостање цијеле ... жупе. Кум. б. учинити јачим, вишим, појачати (о гласу). — Ја подигнем глас, покушавши да будем строr. Ћор. в. уздићи, узвисити културно. — Треба ли те људе са села подићи, учинити културнијим. Дав.

Дјело је ... прорачунано да подигне дух. Нех. Мучио се да му каже нешто убедљиво и трезвено што би могло да га смири и подигне. Ћос. Д.

Ништа није упропастила, а толико је подигла. Вес. Он је подигао имање Мандушића на замјерну висину. Бег.

Момци подигоше на неколико столова чаршаве. Лаз. Л. Подиже фес с главе. Ћип.

Нешто новаца имам, а још бих нешто подигао. Игњ. б. узети, преузети, примити место другога. — Људи му подигоше плату. БК 190б. У праоници имам неколико оГрлица ... па вас молим Да МИ ИХ ПодиГнеТе.

парницУ (тужбу), ~ руку на себе итД. в. дигнути главу (глас, на ноге, парницу, руку на себе итд.) уз дигнути (изр.). на трећи спрат, ~ на брдо. б. мало се помакнути нагоре, заузети виши положај. — Неки се људи подигну на прсте. Неим. 2. а. појавити се над хоризонтом, изаћи (о Месецу, Сунцу). — Како се ... мјесец изнад горе подигао био, а мјесечина падала на човјека, могло се разабрати какав је. Шен. б. протегнути се, пружити се увис. — Дим ... се од бомбе подигао. Дед. В. Црква на три торња ... изнад села се подигла. Чипл. 3. устати, заузети усправан положај. — Бурмаз се не подиже од стола, нити поздрави. Ћос. Б. 4. постати већи, порасти (о биљкама). — У Милошевој ливади подигла се зелена отава. Ранк. Јежњу побуђује и оно црно ... дрво што се подигло овкрај рата. Цар Е. 5. фиг. стећи пређашње стање, поправити се. — Добар ученик ... ако тренутно и погреши, може самим тим да се подигне. Пед. 6. а. уставши кренути се с места. — Одједном се подигне кнез, тобоже да оде кући. Бен. б. упутити се куда. — Сењани се у лов подигоше. НПХ. Његов највернији друг ... прочује за њега и одмах се подигне к њему. Ат. в. (на кога) иступити против кога с нападима, оптужбама; навалити на кога претећи уништењем. — Он се подигао и на Змаја. Скерл. Сви ... сељаци су се подигли на ме, каменовати ме хтјели. Нам. г. устати, побунити се. — Тако се у нахији шабачкој подигне Лука Лазаревић. Вук. Можемо се одржати осам дана ... све докле нам се сва наша брда подигну. Војн. 7. отпочети, појавити се, искрснути, настати. — Око тога подигла се међ њима оштра препирка. Нен. Љ. Из развалина подиже се нови живот. Баз. Подигла се толика граја. Хорв.

Ова се армија никад не би могла подићи за толико да буде кадра извојевати коначан успе2. Лаз. М. Син патрицијске породице ... се подигао до највиших ... државних части. Нех.

Унутрашња ватра ... и ... свим његовим Јакшићевим стиховима даје знатно подигнуту температуру. Богдан. б. фиг. постати бодрији, живљи, побољшати се (о расположењу). — После ручка подиже се мало њезино расПОЛОЖеЊе.