Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̑дӣј

мтом 4, стр. 553

по̑дӣј

подиј

Лема

подиј

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 553, редослед 5

  1. 1.

    = подијум 1. повишено место у староримском циркусу са седшштима за цара, сенаторе и остале великодостојнике.

    history
    ист. — историјски, историја
  2. 2.

    уздигнуто место за говорника, наставника; стални и покретни део позорнице.

    — Успе се директор на подиј.
    Неим.
    Прошао сам ... до свога мјеста у првоме реду, пред подијем.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
по̑дӣј, -ија м лат. = подијум 1. ист. повишено место у староримском циркусу са седшштима за цара, сенаторе и остале великодостојнике. 2. уздигнуто место за говорника, наставника; стални и покретни део позорнице. — Успе се директор на подиј. Неим. Прошао сам ... до свога мјеста у првоме реду, пред подијем. Крл.