Одредница

по̏длога

жтом 4, стр. 556

по̏длога

подлога

Лема

подлога

Извор

том 4, стр. 556, редослед 20

  1. 1.а.

    оно што је подложено, подметнуто испод чега ради трајности, чврстоће, ослонца и сл.

    сл. — слично
    — Погледај мене, видиш ... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.
    Ранк.
    Најприје би стављали чајну подлогу, а на то надолијевали алкохолична пића.
    Креш.
  2. 1.б.

    слој земљишта, тла, камени или бетонски темељ на којему што почива, стоји, гради се; основа.

    — Свако земљиште захтијева свој начин обраде, неће се једнако радити код сипких, пјесковитиХ, зрнати или иловастих подлоrа.
    Тен.
    Ово је издање мисала имало за подлогу некакав други рукописни текст.
    Водн.
    Подлога хумору Вука Дојчевића је у трновитом терену његовог завичаја. Глиг.
  3. 2.а.

    агр. стабљика питоме или дивље биљке на коју се цепи, калеми гранчица питоме биљке ради оплемењивања.

    агр. — агрономија, агрономски, аграрнопокр. — покрајински
    — Обнављање винограда може се вршити само тако да се наша лоза цијепи на америчке подлоге, које су отпорне против филоксере.
    НЕ
  4. 2.в.

    подметача. Вук Рј.

  5. 3.

    фиг. оно што чини основу, језгру, почетни, исходишни материјал за стварање, изграђивање чега, темељ.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ето, видите свога брата
    — грађанина, односно чику. Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда ... стоји.
    Срем.
    Нека буде тај план што му драго, само да је подлога. Подлогу треба себи створити у животу.
    Крл.
  6. 4.

    јамство, залог.

    — Продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре подлоге доста новаца.
    Сек.

Фразе

бити туђа подлога бити средство помоћу кога други остварује своје жеље; златна ~ фин. новчани систем према коме сва количина папирног новца треба да има покриће потпуно или делимично у злату.
Изворни текст (OCR)
по̏длога ж 1. а. оно што је подложено, подметнуто испод чега ради трајности, чврстоће, ослонца и сл. — Погледај мене, видиш ... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. Ранк. Најприје би стављали чајну подлогу, а на то надолијевали алкохолична пића. Креш. б. слој земљишта, тла, камени или бетонски темељ на којему што почива, стоји, гради се; основа. — Свако земљиште захтијева свој начин обраде, неће се једнако радити код сипких, пјесковитиХ, зрнати или иловастих подлоrа. Тен. фиг. Ово је  издање мисала имало за подлогу некакав други рукописни текст. Водн. Подлога хумору Вука Дојчевића је у трновитом терену његовог завичаја. Глиг. 2. а. агр. стабљика питоме или дивље биљке на коју се цепи, калеми гранчица питоме биљке ради оплемењивања. — Обнављање винограда може се вршити само тако да се наша лоза цијепи на америчке подлоге, које су отпорне против филоксере. НЕ. б. покр. в. подметача. Вук Рј. 3. фиг. оно што чини основу, језгру, почетни, исходишни материјал за стварање, изграђивање чега, темељ. — Ето, видите свога брата — грађанина, односно чику. Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда ... стоји. Срем. Нека буде тај план што му драго, само да је подлога. Подлогу треба себи створити у животу. Крл. 4 јамство, залог. — Продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре подлоге доста новаца. Сек.