Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

подмѝтљивац

мтом 4, стр. 560

подмѝтљивац

подмитљивац

Стална адреса

Лема

подмитљивац

Извор

том 4, стр. 560, редослед 24

  1. —

    (ген. мн. подмѝтљива̄ца̄) онај који је подмитљив.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Уклоне с пута неспособњаке, подмитљивце, лијенчине, себичњаке. Павл. Израз побожности пристаје њушки подмитљивца.
    Шов.
Изворни текст (OCR)
подмѝтљивац, -ӣвца м (ген. мн. подмѝтљива̄ца̄) онај који је подмитљив. — Уклоне с пута неспособњаке, подмитљивце, лијенчине, себичњаке. Павл. Израз побожности пристаје њушки подмитљивца. Шов.