по̀дмӯкао
подмукао, подмукла
Лема
подмукао
Варијанте
подмукла, по̀дмӯкла
Извор
том 4, стр. 561, редослед 29
- 1.
који потајно чини зло, који крије под спољном добродушношћу зле намере, злонамеран.
— Ту се стала рађати у Михе нека подмукла злоба.
Неки су тврдили ... да је Славко подмукао, да нешто смишља.
Ноћ притајена, подмукла, спремна на скок.
- 2.
који изражава злобу, пакост.
— Та слика изазове ... подмукли и лукави подсмијех, у Тресића.
То је висок снажан човјек, подмукла изгледа.
- 3.
који наговештава, предсказује зло, опасност.
— А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.
У тихом подмуклом Миру зарегетао је ... у шуми машинГевер.
- 4.
нејасан, мукао, пригушен, тих.
— Јовин је глас угашен и подмукао.
Изворни текст (OCR)
по̀дмӯкао, -му́кла и по̀дмӯкла, -кло 1. који потајно чини зло, који крије под спољном добродушношћу зле намере, злонамеран. — Ту се стала рађати у Михе нека подмукла злоба. Ков. А. Неки су тврдили ... да је Славко подмукао, да нешто смишља. Сек. фиг. Ноћ притајена, подмукла, спремна на скок. Сим. 2. који изражава злобу, пакост. — Та слика изазове ... подмукли и лукави подсмијех, у Тресића. Мар. То је висок снажан човјек, подмукла изгледа. Чол. 3. који наговештава, предсказује зло, опасност. — А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава. Ћип. У тихом подмуклом Миру зарегетао је ... у шуми машинГевер. Крл. 4. нејасан, мукао, пригушен, тих. — Јовин је глас угашен и подмукао. Михољ.