подна́шати

поднашати

Стална адреса

Лема

поднашати

Извор

том 4, стр. 562, редослед 30

—
в. подносити.
— Морадоше сваки дан поднашати свој извјештај. Леск. Ј. по́дне, по́днева и ређе по́дна с (често непром.) 1.
а.
средина дана, време кад је Сунце у највишој тачки изнад хоризонта.
— Она би радо дигнула свој велики сламни шешир ... да би јој подне жегло у очи и У лице. Петр.
в.
В. Низ брда брзо силази велико подне. Кркл.
в. — (после броја) век
б.
астр. тренутак кад средиште Сунца пролази кроз меридијан одређенога места: право ~, тачно ~.
астр. — астрономија
в.
фиг. пола века човекова.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Трче ти готови људи који су већ пребацили своје животно подне преко леђа.
Крл.
г.
доба када се једе подневни оброк.
— Пође дома, гдје га је месо варено и печено од подна чекало.
Љуб.
2. заст. јужна, понекад и југозападна страна света.
— Од поднева граду тврда се цеста стрменито пропиње из продола до моста.
Кум.
Бока граничи ... с југа Арбанијом, с подна Морем јадранским.
Љуб.
3. рлг. у хришћана време (тачно у 12 сати) када се црквеним звоном позивају верници на молитву; у муслимана време клањања цћиндије.
— Подне је звонило на малој жупној црквици.
Војн.
Том дечку, опет, црно подне звони. Поп.
в.
В. Ћамил би одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И.
в. — (после броја) векИ. — Исти

Изворни текст (OCR)

подна́шати, по̀дна̄ша̄м несврш. в. подносити. — Морадоше сваки дан поднашати свој извјештај. Леск. Ј. по́дне, по́днева и ређе по́дна с (често непром.) 1. а. средина дана, време кад је Сунце у највишој тачки изнад хоризонта. — Она би радо дигнула свој велики сламни шешир ... да би јој подне жегло у очи и У лице. Петр. В. Низ брда брзо силази велико подне. Кркл. б. астр. тренутак кад средиште Сунца пролази кроз меридијан одређенога места: право ~, тачно ~. в. фиг. пола века човекова. — Трче ти готови људи који су већ пребацили своје животно подне преко леђа. Крл. г. доба када се једе подневни оброк. — Пође дома, гдје га је месо варено и печено од подна чекало. Љуб. 2. заст. јужна, понекад и југозападна страна света. — Од поднева граду тврда се цеста стрменито пропиње из продола до моста. Кум. Бока граничи ... с југа Арбанијом, с подна Морем јадранским. Љуб. 3. рлг. у хришћана време (тачно у 12 сати) када се црквеним звоном позивају верници на молитву; у муслимана време клањања цћиндије. — Подне је звонило на малој жупној црквици. Војн. фиг. Том дечку, опет, црно подне звони. Поп. В. Ћамил би одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И.