Одредница

подна́шати

несврштом 4, стр. 562

подна́шати

поднашати

Стална адреса

Лема

поднашати

Извор

том 4, стр. 562, редослед 30

  1. в. подносити.

    — Морадоше сваки дан поднашати свој извјештај. Леск. Ј. по́дне, по́днева и ређе по́дна с (често непром.) 1.
  2. а.

    средина дана, време кад је Сунце у највишој тачки изнад хоризонта.

    — Она би радо дигнула свој велики сламни шешир ... да би јој подне жегло у очи и У лице. Петр.
  3. в.

    В. Низ брда брзо силази велико подне. Кркл.

    в. — (после броја) век
  4. б.

    астр. тренутак кад средиште Сунца пролази кроз меридијан одређенога места: право ~, тачно ~.

    астр. — астрономија
  5. в.

    фиг. пола века човекова.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Трче ти готови људи који су већ пребацили своје животно подне преко леђа.
    Крл.
  6. г.

    доба када се једе подневни оброк.

    — Пође дома, гдје га је месо варено и печено од подна чекало.
    Љуб.
    2. заст. јужна, понекад и југозападна страна света.
    — Од поднева граду тврда се цеста стрменито пропиње из продола до моста.
    Кум.
    Бока граничи ... с југа Арбанијом, с подна Морем јадранским.
    Љуб.
    3. рлг. у хришћана време (тачно у 12 сати) када се црквеним звоном позивају верници на молитву; у муслимана време клањања цћиндије.
    — Подне је звонило на малој жупној црквици.
    Војн.
    Том дечку, опет, црно подне звони. Поп.
  7. в.

    В. Ћамил би одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И.

    в. — (после броја) векИ. — Исти
Изворни текст (OCR)
подна́шати, по̀дна̄ша̄м несврш. в. подносити. — Морадоше сваки дан поднашати свој извјештај. Леск. Ј. по́дне, по́днева и ређе по́дна с (често непром.) 1. а. средина дана, време кад је Сунце у највишој тачки изнад хоризонта. — Она би радо дигнула свој велики сламни шешир ... да би јој подне жегло у очи и У лице. Петр. В. Низ брда брзо силази велико подне. Кркл. б. астр. тренутак кад средиште Сунца пролази кроз меридијан одређенога места: право ~, тачно ~. в. фиг. пола века човекова. — Трче ти готови људи који су већ пребацили своје животно подне преко леђа. Крл. г. доба када се једе подневни оброк. — Пође дома, гдје га је месо варено и печено од подна чекало. Љуб. 2. заст. јужна, понекад и југозападна страна света. — Од поднева граду тврда се цеста стрменито пропиње из продола до моста. Кум. Бока граничи ... с југа Арбанијом, с подна Морем јадранским. Љуб. 3. рлг. у хришћана време (тачно у 12 сати) када се црквеним звоном позивају верници на молитву; у муслимана време клањања цћиндије. — Подне је  звонило на малој жупној црквици. Војн. фиг. Том дечку, опет, црно подне звони. Поп. В. Ћамил би одлазио да клања подне или ићиндију. Андр. И.