по̀дно̄жје

подножје

Лема

подножје

Извор

том 4, стр. 565, редослед 6

1.а.
доњи део каквог предмета.
— Затурио се леђима на столицу, ногом одупро о подножје асталско.
Вукић.
1.б.
постоље споменика, кипа и сл.
сл. — слично
— Iосrавили су јој негдје у
14.
в. споменик ... од којег се нашла недавно глава и подножје. Обз. 1932.
2.а.
део површине у непосредној близини основе, базе чега што се издиже изнад те површине.
— Храмови су поносне своје торњеве просули у прах на подножје своје.
Бен.
2.б.
доњи део брда, планине.
— Закрену на подножју брда у ону лијепу и доста велику зелену шуму.
Шен.
Опустио забачени сокак ... на подножју Хума.
Радул.
3.
подношка (2).
— Поведе Тетиду те је ... сједне на красни умјетни столац, а подножје под ноге метне.
М-И

Изворни текст (OCR)

по̀дно̄жје с 1. а. доњи део каквог предмета. — Затурио се леђима на столицу, ногом одупро о подножје асталско. Вукић. б. постоље споменика, кипа и сл. — Iосrавили су јој негдје у 14. в. споменик ... од којег се нашла недавно глава и подножје. Обз. 1932. 2. а. део површине у непосредној близини основе, базе чега што се издиже изнад те површине. — Храмови су поносне своје торњеве просули у прах на подножје своје. Бен. б. доњи део брда, планине. — Закрену на подножју брда у ону лијепу и доста велику зелену шуму. Шен. Опустио забачени сокак ... на подножју Хума. Радул. 3. подношка (2). — Поведе Тетиду те је ... сједне на красни умјетни столац, а подножје под ноге метне. М-И.