подозре́вати
подозревати
Лема
подозревати
Извор
том 4, стр. 567, редослед 5
- —
ијек. подозријѐвати, несврш. рус. (кога, што) имати подозрење у истинитост, исправност чијих речи, поступака, намера, сумњати.
— НИсам Св. смио отићи до града, јер су већ други почели подозријевати. Маж. М. погледа кришом и подозрева на МикV поштара. Срем. Отело воли страсно својУ жену, а подозрева да му је неверна. Марк.
Изворни текст (OCR)
подозре́вати, -о̀зре̄ва̄м, ијек. подозријѐвати, несврш. рус. (кога, што) имати подозрење у истинитост, исправност чијих речи, поступака, намера, сумњати. — НИсам смио отићи до града, јер су већ други почели подозријевати. Маж. М. lазда-lаса погледа кришом и подозрева на МикV поштара. Срем. Отело воли страсно својУ жену, а подозрева да му је неверна. Марк. Св.