Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

подо̀зрив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 567

подо̀зрив

подозрив QA: medium

Лема

подозрив

Извор

том 4, стр. 567, редослед 8

  1. 1.

    који изазива сумњу, неповерење; сумњив.

    — Сваки његов осмејак чинио му се лажан, подозрив.
    Ћос. Б.
    А страх да се не ода, чинио га је још више несигурним, подозривим.
    Андр. И.
  2. 2.

    сумњичав.

    — Беслић, чијем подозривом оку није у посљедње вријеме ништа могло да промакне ... огледао се за веселом и распјеваном дјечачином.
    Ћоп.
    Подозриви смо према статистици, посебно туристичкој. Вј. 196бб.
Изворни текст (OCR)
подо̀зрив, -а, -о 1. који изазива сумњу, неповерење; сумњив. — Сваки његов осмејак чинио му се лажан, подозрив. Ћос. Б. А страх да се не ода, чинио га је још више несигурним, подозривим. Андр. И. 2. сумњичав. — Беслић, чијем подозривом оку није у посљедње вријеме ништа могло да промакне ... огледао се за веселом и распјеваном дјечачином. Ћоп. Подозриви смо према статистици, посебно туристичкој. Вј. 196бб.