Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀друговић

мтом 4, стр. 574

по̀друговић

подруговић

Лема

подруговић

Извор

том 4, стр. 574, редослед 22

  1. 1.

    син човека подруга (б) Вук Рј.

  2. 2.

    индив. подругљивац.

    индив. — индивидуално
    — Сервантес није свиреп, необуздан смијач као »ћелави подруговић Аристофан«.
    Матош
Изворни текст (OCR)
по̀друговић м 1. син човека подруга (б). Вук Рј. 2. индив. подругљивац. — Сервантес није свиреп, необуздан смијач као »ћелави подруговић Аристофан«. Матош.