по̏дсмех
подсмех, подсмијех
Лема
подсмех
Варијанте
подсмијех, по̏дсмијех
Извор
том 4, стр. 579, редослед 11
- 1.
нарочит осмех, пун злобе, пакости, праћен често подругљивом и увредљивом речју.
— Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.
Та слика изазове неки подмукли и лукави подсмијех у Тресићу.
- 2.
погрд. онај који је за подсмех, који је као ругло, срамота.
— Одлази даље ... подсмеху моје старости!
Фразе
бити (служити) на (за) ~ (целоме свету) бити, служити као ругло; изложити, изврћи кога под см еХу изложити кога руглу, исмејати кога.
Изворни текст (OCR)
по̏дсмех, ијек. по̏дсмијех, м 1. нарочит осмех, пун злобе, пакости, праћен често подругљивом и увредљивом речју. — Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха. Ранк. Та слика изазове неки подмукли и лукави подсмијех у Тресићу. Мар. 2. погрд. онај који је за подсмех, који је као ругло, срамота. — Одлази даље ... подсмеху моје старости! Јакш. Ђ.