Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

подсмѐшљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 579

подсмѐшљив

подсмешљив

Стална адреса

Лема

подсмешљив

Извор

том 4, стр. 579, редослед 20

  1. а.

    ијек. подсмјѐшљив а. који изражава подсмех, ругање, подругљив.

    ијек. — ијекавски
    — Он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа вета.
    Срем.
    Загледа се у Ивана ... округлим ... и сасвим мало подсмјешљивим очима иза наочари.
    Донч.
  2. б.

    који воли да се подсмехне коме.

    — Подсмјешљиви Травничани питали су се поводом тога извештаја о нашем везиру]: ко покла толике људе по Босни?
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
подсмѐшљив, -а, -о, ијек. подсмјѐшљив а. који изражава подсмех, ругање, подругљив. — Он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа вета. Срем. Загледа се у Ивана ... округлим ... и сасвим мало подсмјешљивим очима иза наочари. Донч. б. који воли да се подсмехне коме. — Подсмјешљиви Травничани питали су се поводом тога извештаја о нашем везиру]: ко покла толике људе по Босни? Андр. И.