Одредница

по̏дупо̄рањ

мтом 4, стр. 584

по̏дупо̄рањ

подупорањ

Стална адреса

Лема

подупорањ

Извор

том 4, стр. 584, редослед 3

  1. подупирач (1).

    — Iодигао плот ... и заповедио вртару Да што пре удари два подупорња.
    Глиш.
    Исправљајући рачвастим подупорњем нагнут стог овогодишњег сијена, он клону главом у ... миришљав пласт. Ћоп. поду̀пре̄ти, по̀дупре̄м, ијек. поду̀пријети, (р. прид. по̏дупро̄, по̏дупр̄ла, по̏дупр̄ло; трп. прид. по̏дупр̄т), сврш. а. подметнути подупирач пода што да чвршће стоји.
    — Закључа врата, подупре их ... па седе.
    Глиш.
    Упео се па бајаге диже онај балван што су га подупрли.
    Ивак.
    б. ставити што као ослонац чему.
    — Подупро ослабелим рукама тешку главу.
    Ранк.
    Иван ... подупро главу шаком.
    Донч.
    в. подбочити, ослонити.
    — Пошета собом неколико пута подупријевши руке о бокове.
    Ков. А.
    г. фиг. пружити подршку, помоћ коме, помоћи кога у чему.
    — Узалуд сазиваху одборнике процјенитеље да подупру њихову тражбину.
    Гор.
    Сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Сек. е се а. наслонити се, ослонити се. Подупро се о зидну уру.
    Креш.
    б. ослонити се главом на руку.
    — Подупро ... главу, па послушно испије чашу што му поднесУ и опет се подупре и гледа.
    Ранк.
    в. фиг. потпомоћи се, наћи подршку, помоћ.
    — Можда ће гдјекоји у први час наћи снаге да се подупре филозофирањем. Бег. поду̀пријети (се), по̀дупре̄м (се), ек. поду̑пре̄ти (се).
Изворни текст (OCR)
по̏дупо̄рањ, -рња м подупирач (1). — Iодигао плот ... и заповедио вртару Да што пре удари два подупорња. Глиш. Исправљајући рачвастим подупорњем нагнут стог овогодишњег сијена, он клону главом у ... миришљав пласт. Ћоп. поду̀пре̄ти, по̀дупре̄м, ијек. поду̀пријети, (р. прид. по̏дупро̄, по̏дупр̄ла, по̏дупр̄ло; трп. прид. по̏дупр̄т), сврш. а. подметнути подупирач пода што да чвршће стоји. — Закључа врата, подупре их ... па седе. Глиш. Упео се па бајаге диже онај балван што су га подупрли. Ивак. б. ставити што као ослонац чему. — Подупро ослабелим рукама тешку главу. Ранк. Иван ... подупро главу шаком. Донч. в. подбочити, ослонити. — Пошета собом неколико пута подупријевши руке о бокове. Ков. А. г. фиг. пружити подршку, помоћ коме, помоћи кога у чему. — Узалуд сазиваху одборнике процјенитеље да подупру њихову тражбину. Гор. Сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Сек. е се а. наслонити се, ослонити се. Подупро се о зидну уру. Креш. б. ослонити се главом на руку. — Подупро ... главу, па послушно испије чашу што му поднесУ и опет се подупре и гледа. Ранк. в. фиг. потпомоћи се, наћи подршку, помоћ. — Можда ће гдјекоји у први час наћи снаге да се подупре филозофирањем. Бег. поду̀пријети (се), по̀дупре̄м (се), ек. поду̑пре̄ти (се).