поду́шити
подушити
Лема
подушити
Извор
том 4, стр. 585, редослед 14
- 1.
угушити, удавити.
— То изусти, вода га подуши
До ногу ... котрља се исплакани пијесак, и једнако нариче, док га вал часом не подуши.
- 2.
довести у стање гушења, почети гушити.
— Глас му бјеше као у јарета ... Бакоњу подуши смијех и обрну главу.
Пододреднице
1. постати пригушен, потмуо (о огњу, ватри). — Огањ се подуши ... док часом опет боље лизну и запуцкета. Ћип. 2. фиг. угушити се, угасити се, ишчезнути, нестати. — Брзо би нестало брбљања, све би се гласине подушиле, да није било Похерових који су увијек ... потпиривали4 ватру. Кум. Топло младо месо осјетило је Мокар, млак додир мора ... Часом се устезала, па се затим подуши главом. Ћип
Изворни текст (OCR)
поду́шити, по̀дӯшӣм сврш. 1. угушити, удавити. — То изусти, вода га подуши. НПХ. фиг. До ногу ... котрља се исплакани пијесак, и једнако нариче, док га вал часом не подуши. Ћип. 2. довести у стање гушења, почети гушити. — Глас му бјеше као у јарета ... Бакоњу подуши смијех и обрну главу. Мат.