Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

подјетиња́вати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 549

подјетиња́вати

подјетињавати

Стална адреса

Лема

подјетињавати

Извор

том 4, стр. 549, редослед 20

  1. —

    (се) несврш. и уч. према подетињити (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Почињем већ да се подетињавам. Кнеж. Л подѐтињити (се), -ӣм (се), ијек. подјѐтињити (се), сврш. постати као дете, добити детиње особине.
    — Оглушила је старица[, ослијепила напола и подјетињила сасвим.
    Нех.
    Митар је био подјетињио од одушевљења кад му се родило дијете.
    Радул.
    И сама се подетињила уз њега дете].
    Глиш.
    Игњат се сасвим подетињио. Вес. дијѐтити (се), сврш. постати као дете, подетињити.
    — Зар те није стид расплакати дете? Баш си сасвим подетио.
    Петр. В.
    Види Бакоња да се Вра подијетио.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
подјетиња́вати (се) несврш. и уч. према подетињити (се). — Почињем већ да се подетињавам. Кнеж. Л. подѐтињити (се), -ӣм (се), ијек. подјѐтињити (се), сврш. постати као дете, добити детиње особине. — Оглушила је старица[, ослијепила напола и подјетињила сасвим. Нех. Митар је био подјетињио од одушевљења кад му се родило дијете. Радул. И сама се подетињила уз њега дете]. Глиш. Игњат се сасвим подетињио. Вес. дијѐтити (се), сврш. постати као дете, подетињити. — Зар те није стид расплакати дете? Баш си сасвим подетио. Петр. В. Види Бакоња да се Вра подијетио. Мат.