Одредница

по̏д

мтом 4, стр. 532

по̏д

под QA: medium

Лема

под

Варијанте

по̑д

Извор

том 4, стр. 532, редослед 12

  1. 1.

    (лок. по̀ду; мн. по̀дови) доња површина просторије по којој се хода, патос: мозаички ~, паркетски ~, земљани

    лок. — локативмн. — множина
    . — Осјети како му се нешто опузне низ бедро и скотрља на камен под. Киш. Спавала је чак на поду простирући ... поњаве. Јевт.
    Вук Рј.
  2. 2.

    поет. равна површина терена.

    И шарно мирисно цвеће покрило травни под. Ил.
  3. 3.

    спрат, кат.

    Становала је у првом поду купалишне зграде. Шен. Бјеше манастир на један под. Мат.
  4. 4.

    (обично мн.) равне или слабо нагнуте веће или мање површине које се често терасасто дижу уздуж планинских стрмина.

    Падине су рашчлањене на више равнијих подова и мањих одсека који падају према Скопљу. Дед. Ј.
  5. 5.

    покр. најдоње дрво на коме стоји тесак, трлица.

Изворни текст (OCR)
по̏д и по̑д, по̏да м (лок. по̀ду; мн. по̀дови) 1. доња површина просторије по којој се хода, патос: мозаички ~, паркетски ~, земљани