Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

под

предлтом 4, стр. 532

под

под QA: medium

Лема

под

Извор

том 4, стр. 532, редослед 13

  1. —

    (уз личне енклитичне заменице и тпода«: ~ ме, ~ те, ~ се, ~ Њ

    мном) I са самосталном речју у ак. изриче 1. кретање радње у правцу према доле, наниже, с доње стране чега (на питање: камо, куда); супр. над. — Зрно је ударило под леву сису. Вес. Кмет још подви ноге пода се. Ранк. Под јарам приведе коње. М-И. Бацио се под влак. Јонке. фиг. Притисну пода се народ. М-И.
    Панд.
  2. 2.

    стање, положај у који је стављен ко, што.

    Суд је све ... метнуо под строг надзор. Мул. Делиград су одмах узели под топовску ватру. Нов.
  3. 3.

    место, простор, којему се у непосредну близину упућује ко или што.

    Дођосмо ... под сами манастир. Ад. Дође и поведе ме под Велебит. Јел.
  4. 4.

    време у које или непосредно пред којим се врши каква радња или настаје, јавља се каква појава (на питање: када).

    Под јесен је водио руску војску на Варварин. Вук. Под старе дане учинио је глупост. Јонке.
  5. 5.

    начин, нарав, карактер вршења радње (на питање: како).

    Рекосмо им под присегу. Шен. Лети се наимала под надницу. Ранк. Гони ме под сваку цијену да прескачем запреке. Хорв.
  6. 6.

    замену, замењивање чега правог, истинског нечим лажним, мање вредним, са значењем: место, наместо, у замену: дати рог под свећу.

    Пружила му под његов пород копиле. Шен. Подвале стари шешир под нов. Лаз. Л. Дају рђаву робу под добру. Ћор.
  7. 7.

    поредбу, поређење (право или хипотетичко), са значењем: као да, тачно као.

    Непрочитано слово под загонетку лежи. Крањч. С. Ови стихотворци пролазе под песнике. Нед. П са самосталном речју у инстр. изриче 1. лице, место, простор којему се с доње стране налази ко, што или се догађа, збива што. — Под њима само меко сено, покривено шареницом. Ранк. Видје јој урисане ситне боре под очима. Сим. Било је то под једном јелом. Грол. 2. а. стање у којем се налази ко. — Сви су под дојмом тешкога растанка. Огр. Повратак Милошев дочекао је под катанцем. Јов. С. Живели су под тешким приликама, под насиљем. НК 1946. б. одевни предмет, оружје и сл. које се налази на коме у време вршења какве радње. — Све падаху млађани јунаци под пусатом и под бритком ћордом. НПХ. Волео је да гледа са свога доксата под фесом на глави. ЛМС 1957. 3. област, подручје, у којем се показује, испољава какво обележје, својство, поступак. — Под многим његовим реченицама пробија једна конзервативно буржоаска идеологија. Богдан. 4. а. појаву, догађај, у време којих се нешто догађа, збива. — Под мраком се слуте издужене хумке подземних магацина. Лал. Кнез ... је ... под Павлом био прогнан на село. Крањч. Стј. б. околности у којима се може извршити каква радња. — Спреман сам да принесем на жртву себе, али под малим условом. Каш. 5. место, простор с доње стране којега се налази ко, што или се догодило нешто. — Побегао је у Црну Гору и настанио се под Сстрогом. Нен. ЉЂ. lап уоколо ... тражећи оно што му је на дохвату, под носом. Цар Е. 6. узрок какве делатности, каквога стања, са значењем: услед, због. — Стара српска држава ... је пропала под турском најездом. Поп. Ј. Растапао сам се сав под милином њезина поrледа. Наз. 7. назив биљке којом је неки простор засејан или обрастао. — Пет јутара земље обрађене или под шумом. Мј. 1926. Пред нама се простирало поље под кукурузима. Чол.
  8. 8.

    назив који карактерише или узима једно лице место другог.

    Пук наш под тијем Матијашем краљем разумијева Матију lVnца. Бог. Штампана је његова песма »Идила« под псеудонимом Дис ... под којим је, углавном, и познат у нашој литератури.

Фразе

~ морање, ~ мораш (учинити нешто) присиљен, под притиском (учинити нешто); ~ собом (имати кога) бити коме старешина, заповедник; узети дете ~ своје посвојити, усвојити туђе дете. под(а)- (пред безвучним сугласницима »пот-«) у служби префикса. 1 употребљава се за творбу, грађење глагола и значи 1. вршење радње одоздо, на доњој страни: подбочити, подложити, подметнути, подвући, поткресати, потписати, подградити, подгрнути, подлокати, подасути, поткопати, потпасати. 2. правац радње, кретање одоздо горе: подскочити, подсунути. 3. додавање, допуњавање, појачавање радње: подбости, подбунити, подјарити, подстакнути. 4. вршење радње кришом, тајно: подмитити, подривати, потказати, поткупити. 5. обнављање, понављање радње, стања: подљутити се (о рани), подмладити се, подотавити се. 6. ширење власти над ким, довођење кога у зависност, под власт чију: подјармити, подвластити, подвргнути, потчинити. 7. претварање трајног глагола у свршени: поткранити, подранити, поткратити, подсетити, подјамчити. П употребљава се за творбу, грађење именица и придева, са значењем 1. (онај) који се налази, који је смештен испод чега: подбрежје, подножје, подземље, поткоп, подморски, подводни,поткожни, подлопатични. 2. (онај) који се налази с доње стране у близини чега: подбрадак, подгорац, потколеница, подбазан, подградски. 3. (онај) који представља део, одељак неке целине: пододељак, подразред, пододбор, поддијалек(а)т, подврста. 4. (онај) који се налази у сфери чије власти, који је по звању нижи, који је помоћник чији у каквој служби, послу, дужности и сл.: подбележник, поднаредник, потпоручник, потпредседник , потпуковник, потчиновник. 5. онај који је прихваћен од кога: подсвојче, подстанар. 6. оно што је сродно чему, али је ипак у чему другачије: подсвест, подједнак.
Изворни текст (OCR)
под предл. (уз личне енклитичне заменице и тпода«: ~ ме, ~ те, ~ се, ~ Њ,