Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀е̄зија

жтом 4, стр. 586

по̀е̄зија

поезија

Лема

поезија

Извор

том 4, стр. 586, редослед 23

  1. 1.

    уметност сликовитог, живописног изражавања, првенствено у стиху Исп. песништво (1): драмска ~, епска ~, лирска ~, народна ~, патриотска ~, романтична ~ и сл.

    исп. — испоредисл. — слично
    — Жар љубави] ... није стигао да изрази ни поезијом ни Му́зиком ни сликарством. Андр. I.
  2. 2.

    сва песничка дела у стиху једног народа, песника, једне епохе и сл.; исп. песништво (2).

    сл. — сличноисп. — испореди
    — Ухватио се за скуте старе школске патриотске поезије.
    Марј. М.
    Приказат ћемо га развој буржоаског друштва на примјеру француске поезије. ОП
  3. 3.

    необ. песма.

    необ. — необично
    — Ветар пева поезију смрти.
    Панд.
  4. 4.

    наука о песништву, поетика.

    — Слушао је он поезију и реторику у Темишвару.
    БК 1906
  5. 5.а.

    фиг. нешто лепо, дивно што снажно делује на осећања и машту; лепота, дивота, чар.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Њихови гласови ... оскврнуше поезију и чар љетне ноћи.
    Кос.
    Генијално је сликао здравље овога живота које је пуно и прозе и поезије.
    Јанк.
  6. 5.б.

    осећај и тежња за узвишеним и лепим.

    — Имао је ОН У себи више поезије и идеализма од многог ... пјесника.
    Коз. Ј.
  7. 5.в.

    осећајна, поетска узбуђеност, лирско расположење.

    — У тим описима љубави има поезије.
    Нех.
    Писао јој је ватрен лист, крцат мекане
Изворни текст (OCR)
по̀е̄зија ж 1. уметност сликовитог, живописног изражавања, првенствено у стиху; Исп. песништво (1): драмска ~, епска ~, лирска ~, народна ~, патриотска ~, романтична ~ и сл. — Жар љубави] ... није стигао да изрази ни поезијом ни Му́зиком ни сликарством. Андр. I. 2. сва песничка дела у стиху једног народа, песника, једне епохе и сл.; исп. песништво (2). — Ухватио се за скуте старе школске патриотске поезије. Марј. М. Приказат ћемо га развој буржоаског друштва на примјеру француске поезије. ОП 2. 3. необ. песма. — Ветар пева поезију смрти. Панд. 4. наука о песништву, поетика. — Слушао је он поезију и реторику у Темишвару. БК 1906. 5. фиг. а. нешто лепо, дивно што снажно делује на осећања и машту; лепота, дивота, чар. — Њихови гласови ... оскврнуше поезију и чар љетне ноћи. Кос. Генијално је сликао здравље овога живота које је пуно и прозе и поезије. Јанк. б. осећај и тежња за узвишеним и лепим. — Имао је ОН У себи више поезије и идеализма од многог ... пјесника. Коз. Ј. в. осећајна, поетска узбуђеност, лирско расположење. — У тим описима љубави има поезије. Нех. Писао јој је ватрен лист, крцат мекане