Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀жа̄рчити

несврштом 4, стр. 588

по̀жа̄рчити

пожарчити

Стална адреса

Лема

пожарчити

Извор

том 4, стр. 588, редослед 13

  1. —

    војн. вршити службу обезбеђења од пожара у касарнама и (без оружја) војничку опрему, оружје и сл.

    војн. — војничкисл. — слично
    другим војним објектима; чувати, обезбеђивати
    — Ја, као и сваки рекрут поштено сам] »пожарчио«, служио краља и мислио о својој кући.
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
по̀жа̄рчити, -ӣм несврш. војн. вршити службу обезбеђења од пожара у касарнама и другим војним објектима; чувати, обезбеђивати (без оружја) војничку опрему, оружје и сл. — Ја, као и сваки рекрут поштено сам] »пожарчио«, служио краља и мислио о својој кући. Ранк.