Одредница

пожѐлети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 589

пожѐлети

пожелети QA: medium

Лема

пожелети

Извор

том 4, стр. 589, редослед 19

  1. 1.а.

    ијек. пожѐљети, сврш а. имати, показати, испољити жељу да се што оствари, има, поседује.

    ијек. — ијекавски
    — Опет је почела суосјећати с њим и пожељела да сазна на што се он жали и како је то страдао.
    Бег.
    Неко ко никад у кући нема колача мора да пожели туђе.
    Макс.
  2. 1.б.

    исказати коме добре жеље: ~ Vспех, ~ дуг живот

    срећно путовање.
    Дуч.
  3. 2.

    осетити према коме љубавну склоност, страст.

    Узми своје велове ... и своје мирисе, и играј му, и он ће те пожелети.
Изворни текст (OCR)
пожѐлети, -лӣм, ијек. пожѐљети, сврш. 1. а. имати, показати, испољити жељу да се што оствари, има, поседује. — Опет је почела суосјећати с њим и пожељела да сазна на што се он жали и како је то страдао. Бег. Неко ко никад у кући нема колача мора да пожели туђе. Макс. б. исказати коме добре жеље: ~ Vспех, ~ дуг живот,