Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пожи́вети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 590

пожи́вети

поживети

Лема

поживети

Извор

том 4, стр. 590, редослед 2

  1. 1.

    ијек. пожи́вјети, сврш 1. почети живети.

    ијек. — ијекавски
    — Јер човјек може да догура до шестог деценија, а да никада ... није поживио својим властитим личнИм животом.
    Крл.
  2. 2.а.

    провести неко време живећи.

    — Био ми је тако одвратан, тако досадан ... полудећу, ако још дуже са њИм поживим.
    Ранк.
  3. 2.б.

    провести живот.

    — Грозничаво је настојао докучити како ои Човјек могао ево овд)е на овој земљи и У овој кућици поживјети као Чов ек.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
пожи́вети, -вӣм, ијек. пожи́вјети, сврш. 1. почети живети. — Јер човјек може да догура до шестог деценија, а да никада ... није поживио својим властитим личнИм животом. Крл. 2. а. провести неко време живећи. — Био ми је тако одвратан, тако досадан ... полудећу, ако још дуже са њИм поживим. Ранк. б. провести живот. — Грозничаво је настојао докучити како ои Човјек могао ево овд)е на овој земљи и У овој кућици поживјети као Чов ек. Кал.